Mesec i po dana nakon što je počeo rat u Ukrajini, ekonomski udari sve su jači po celom svetu.
Inflacija u mnogim, čak i najrazvijenijim ekonomijama, obara sve moguće rekorde, kamate rastu, mnogi nemaju da kupe ni osnovne životne namirnice, struja i gas sve u skuplji..
Još dublja kriza nesporno bi dovela do jačanja inflacije i oštrog pada životnog standarda, tvrde ekonomisti.
Sankcije obe strane uveliko su na snazi, a najavljuju se i nove. Svih 27 članica Evropske unije odobrile su nove udarne pakete, koje uključuju embargo na uvoz ruskog uglja, drvene građe i votke. Sankcije obuhvataju i zamrzavanje sredstava nekoliko ruskih banaka, a najava je da bi mogla uslediti i potpuna zabrana uvoza svih fosilnih goriva iz Rusije.
Ocena je da Rusija ide ka najvećoj recesiji od raspada Sovjetskog saveza – samo prethodnih nedelja zamrznuto je više od 358 milijardi dolara ruskog novca i 30 milijardi evra imovine. Američki predsednik Džo Bajden rekao je da će ekonomske sankcije „verovatno izbrisati zadnjih 15 godina ruskog napretka“. Ministarka finansija SAD Dženet Jelen dodala je da bi potpuna zabrana izvoza ruske nafte, dovela do „ogromnog povećanja” cena na svetskom tržištu.
Istovremeno, poskupljenja i nestašice sve jače udaraju na standard građana širom Evrope. Inflacija je u Belgiji i Češkoj dostigla 8,8 odsto, Poljskoj 8,7 odsto, u Estoniji je 11, Litvaniji 14 procenata, Srbiji i BiH 8,8… U Turskoj je čak preko 60 odsto.
U prevodu, hleb je u Hrvatskoj od noćas tri evra, u Milanu ga već neko vreme plaćaju više od pet, brašno i ulje odavno je teško naći da rafovima po Austriji, Nemačkoj ali i susednim zemljama. Gas je u Hrvatskoj poskupeo 14 odsto, struja skoro 10… Grčki radnici započeli su štrajk širom zemlje zbog, kako kažu, produbljivanja krize, rasta cena, smanjenih prihoda, ometanja rada trajektnog saobraćaja… Srbija istovremeno nestašice još nije videla, poskupljenja ima, ali se u odnosu na mnoge druge zemlje dobro držimo.
Mnoge zemlje već ozbiljno razmatraju revidiranje svojih ekonomskih politika. Svoje ekonomske planove revidiraće i naša zemlja, potvrdio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
„Nadam se samo revidiranju. Dojče banka je izašla sa procenama za Nemačku i predviđaju recesiju za celu iduću godinu. Predviđaju bukvalno pakao za celu godinu. Mislim da ne može da bude gore od prve godine pandemije, ali ne mogu da isključim ni tu mogućnost. Ako dođe do otvorenog oružanog sukoba zapada i Rusije onda piši sve propalo. Samo da žive glave sačuvamo“, rekao je Vučić.
Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Ljubodrag Savić kaže za „Blic“ da upravo gledamo rat između zapada i istoka i da će najveće žrtve biti Ukrajina, Rusija i EU.
„Rusija će da pretrpi veliku štetu i ekonomski će biti gurnuta unazad bar jednu deceniju. S druge strane, u EU troškovi će drastično da rastu, prenstveno energenata. I evro će biti strahovito pogođen, a ne bi me iznenadilo i da se izjednači sa dolarom što je već viđeno. EU istovremeno gubi trku u konkurentnosti i scenario koji je neminovan je strahovit pad životnog standarda“, upozorio je Savić.
Govoreći o inflaciji on je dodao da će je svet gledati još nekoliko godina.
„Rašće sigurno. Cene nikako ne mogu da ostanu na ovim niovima“, rekao je.
Ključno pitanje
Ključno pitanje biće još dakle dugo: Može li se bez ruskog gasa i nafte, ali i bez pšenice kojom Rusija i Ukrajina snabdevaju ceo svet?
Ukrajina i Rusija izvoze 30 odsto ukupnog svetskog izvoza pšenice. Najveći su i izvoznici suncokreta i suncokretovog ulja (Rusija 39 odsto, a Ukrajina 18)
Rusija je i jedan od najvećih dobavljača energije na svetu. Ona je drugi najveći izvoznik sirove nafte na planeti, posle Saudijske Arabije i najveći izvoznik prirodnog gasa, daleko ispred drugoplasiranog Katara. Oko 175 milijardi kubika, odnosno 40 odsto gasa i 30 odsto nafte, na godišnjem nivou, Evropa uvozi iz Rusije.
B92
