Piše: Antonije Toni Kovačević
Nadam se da studenti ne misle kako će se situacija u medijima rešiti tako što će ugasiti Informer, što će ovi sa RTS-a izmenjati direktorske mesta i što će Blic, Kurir, Telegraf i ostali glumiti kao da se ništa nije desilo…
Najozbiljniji problem je taj što su naprednjaci, za razliku od demokrata koji su ih kontrolisali – kupovali srpske medije. Parama poreskih obveznika, parama svojih tajkuna i krimosa, kako su stigli i znali. U njihovom vlasništvu, skrivenom ili javnom, trenutno se nalaze bar tri beogradska dnevna lista (Srpski Telegraf, Kurir, Alo) dve televizije sa nacionalnom frekvencijom (Prva, B92) te gomila portala, regionalnih i lokalnih televizija.
Kad tome dodamo TV Pink i Informer (TV i novine), te TV Hepi, čiji su vlasnici neraskidivim vezama vezani za odlazeći režim, te medije Željka Joksimovića (TANJUG, K1) kome se ovih dana gubi svaki trag (navodno poslednji put viđen na Kipru), što sve skupa znači da će studenti imati protiv sebe medijske ekstremiste i medijske spavače, koji samo čekaju priliku da pokažu pravo lice, tj.lice vlasnika. U tom smislu bi trebalo što pre preuzeti sva kontrolna tela, od RATEL-a do REM-a, i vrlo brzo po preuzimanju vlasti raspisati pre svega novi konkurs za dodelu nacionalnih TV frekvencija.
Dozvole i frekvencije moraju izgubiti svi oni koji su se ogrešili o zakone i profesionalne norme, dakle svi oni koji su studente nazivali ustašama a nas ostale pravili budalama i crtali nam mete na čelu. A i ima ih i koji su se otvoreno bavili kriminalom, kao dopunskom delatnošću. I to cela Srbija zna…Ti će, nadam se, završiti u teretani Zabele.
U toj novoj podeli frekvencija čak i ne moraju, a bilo bi i poželjno da ne idu odmah do kraja, da ne razdele sve odjednom, već da ih daju isključivo onima koji u tom trenutku zadovoljavaju i ispunjavali su novinarske, etičke i tehničke standarde.
Makar ne podelili te frekvencije ni u narednih 10 godina.
Ako mene pitate, ja bih prilikom dodele dobro preispitao i činjenicu da se javnim servisima po difoltu garantuju nacionalne frekvencije, jer ni RTS 1, ni RTS 2, a bogami ni RTV, trenutno ne zadovoljavaju osnovne novinarske postulate. Uz sav ovaj šminkeraj i mimikriju kojom sada pokušavaju da prikriju svoja zlodela ili ćutanje, isto mu se vata.
Jer i ćutanje pred zločinom je zločin.
Sve u svemu, studente čeka dosta posla u čišćenju medijskih Augijevih štala, a manji problem na tom putu će im predstavljati naprednjački medijski talibani, poput Informera i Pinka, koji ni sada ne pokušavaju da pređu na stranu pobednika (ko zna, možda i hoće?), rešeni da potonu sa svojim gospodarima. Što je donekle i vredno poštovanja, bez obzira o koliko se gadnim ljudima i kreaturama radilo.
Meni je veće zlo ono perfidno i pritajeno, oličeno ponajviše u Blicu, koji nam juče probi glavu o tome kako studente nije nazivao ustašama. A to što o njima za dve godine nisu napisali dve vesti, što su sve nas ponižavali i pravili majmunima navijajući vodu na vodenicu Psihopate i njegove klike, nikom ništa.
Blic je jedinstven slučaj medijske pošasti koji od morala ima samo ono „morala sam“ i kao takav se već 30 godina presvlači i provlači kroz iglene uši biznisa i nemorala, kao neka skockana i našminkana švajcarska damica, koja se čas tuca sa političarima, čas sa kriminalcima, čas sa tajkunima.
I svakom da ono što mu treba, taman da napuni kasicu-prasicu, i sredi krpice i šminkicu za sledećeg gospodara. I tako godinama, decenijama…
Takav prljavi medijski tango moguć je u državama u kojima je novinarska profesija ponižena, a novinari otplaćeni i ucenjeni.
I to je valjda i najveći amanet koji sada stoji na Studentskoj listi a tiče se srpskog medijskog neba – da obezbede pravila i uslove kako novinari u budućnosti ne bi radili prljav posao za bilo koga, pogotovo ne za državne strukture.
Jer je upravo to simbioza koja garantovano donosi tiraniju za par godina, a kod nas Srba i pre, kako god vam se tiranin predstavljao – bio on umiveni demokrata ili zadrigli naprednjak, svejedno.
I taj smo film već gledali, jer je baš Boris Tadić udario temelje ekvilibrijumu koji je pod Vučićem metastazirao. Sećate se “žutih”, zar ne, oni su prvi, preko Đilasa i Šapera, stavili šapu na dotok i kontrolu marketing para do medija i na kraju ih listom porobili.
Džordž Orvel: Dva minuta mržnje; TV Pink: Vesti, minut, dva, TV Informer i svi ostali
Sve u svemu, sve smo videli i sve znamo, ostaje na studentima da izvuku mudre zaključke i da delaju ni po babu ni po stričevima, već po pravdi Boga istinoga.
Novinarska profesija uz lekarsku nosi možda i najveću društvenu odgovornost i iziskuje najviše humanosti, karaktera i etike.
Te svoje zapovesti može da ispuni samo u slobodnom društvu, gde je novinar “javni policajac”, nezavistan u radu i odlučivanju, sa penkalom umesto pendreka. Pa nek nam je sa srećom u pravljenju Srbije u kojoj će to biti moguće…
Izvor: Toni Kovačević/ Fejsbuk
